О настанку ћирилице немамо поуздане податке. Претпоставља се да су је у 10. веку на територији тадашње Бугарске сачинили ученици Ћирила и Методија и дали јој име по једном од својих учитеља. Ћирилица је заменила прво словенско писмо, глагољицу, а касније се мењала и прилагођавала различитим језицима који су њоме писани. Данас се ћирилицом пише шест словенских језика (руски, украјински, белоруски, бугарски, српски и македонски), али и многи језици који не припадају словенској групи, укључујући и један дијалекат мандаринског кинеског који се говори у Казахстану. Најстарија књига на српском језику, Мирослављево јеванђеље, писана је такође ћирилицом.